Sigirija i Dambula

Sigirija i Dambula

6.00h! Bude nas majmuni na terasi, podsećaju nas da je vreme za polazak! Dambula, kompleks hramova u pećinama i Sigirija, čuveno Kasapino utvrđenje na visini od 200 metara. Uzbudljiv i veoma aktivan dan je pred nama. Naši domaćini nas pripremaju kako treba: jak šrilankanski doručak i dosta voća - ananas, papaja, mango, crvene banane, lubenice i nezaobilazni crni čaj za instant razbuđivanje. Friz  kombija smo opremili pivom od đumbira, krećemo iz Kendija, neverovatnog grada u džungli i do Dambule nam predstoji oko 3 sata vožnje kroz najlepšu prirodu. Polja čaja, ananasa, mali hramovi u džungli, nerazvijena slea kroz koju beli čovek retko prolazi, puna nasmejanih lokalaca, palme i kraljevski kokosi, skriveni vodopadi, majmuni i česti zastoji na putu, prouzrokovani od strane slonova koji se ovde slobodno kreću. Naša prva stanica je mali, prašnjavi centar grada Dambula, u kojem pravimo pauzu za ljuti roti i slani kurd, kupujemo grickalice za majmune koji će nas pratiti u ovom usponu. Udahnemo duboko, osmeh na lice i krećemo!

U podnožju stepenica koje vode do pećina, nalazi se Zlatni hram, velika šarena, pomalo kičasta građevina sa ogromnim zlatnim sedećim Budom od čak 30 metara. Hram je, zapravo, budistički muzej u kom se nalaze postavke procesije čitavog Budinog zivota i dosta statua koje pripadaju nacijama okolnih budističkih zemalja.

Sama Dambula datira jos iz 1.veka pre nove ere, kada je kralj Vatagama, bežeći od Tamila, našao utočište u ovim pećinama i ostao tu 14 godina. Kada je povratio presto, u znak zahvalnosti počeo je ovde da gradi hramove, koje su nakon njegove smrti nastavili da šire kendijski kraljevi. Nalaze se na visini od 160 metara i do samog vrha ima nešto manje od 1000 stepenika. Na stepenicama srećemo male slatke prodavačice lotosa i ljiljana, čitače dlanova, neumorne prodavce magneta,  ponekog čergara sa kobrama i pitonima i zaljubljene parove. Hranimo majmune kikirikijem i bananama, uživamo u neverovatnom pogledu koji se pruža čak do Sigirije, nazdravljamo bezalkoholnim pivom za sve naše muževe, žene i ogromna bogatstva koja su nam čitači predvideli u bliskoj budućnosti. Na vrhu nas čeka naš lokalni vodič i polako uvodi u priču. Krećemo od pete pećine, male i poslednje izgrađene, u kojoj dominira statua ležećeg Bude od 10 metara i prelepi murali lotosa. U četvrtoj pećini su statue više Buda poređanih u krug u sedećem položaju,a u sredini se nalazi mala pagoda. Na pagodi se vidi pukotina koju su napravili lopovi, pokušavajući da nađu zlato i nakit Vatagamine zene, za koji se mislilo da se baš ovde krije. Zidovi su prekriveni Budinim slikama i cvetnim motivima. Treća pećina je dosta drugačija od prethodne dve. Velika, visoka čak i do 10 metara u samom centru, sa preko pedeset Budinih statua. Ukrašena je velikim prelepim muralima, od kojih je najznačajniji onaj gde se vidi budući Buda - Maitreja. Najveća pećina je druga, dugačka čak 50 metara. Desetine Budinih statua u nizu, murali kralja Vatagame, statua budućeg Bude i bazen sa svetom vodom u centru. Ta voda, zapravo vodena žila, ide u kontra smeru, od poda ka plafonu, a sa vrha kaplje u bazen u centru; smatra se čudom i misli se da nikada neće presušiti. Poslednja pećina, jedna od najmanjih, je skoro potpuno ispunjena statuom lezećeg Bude od 14 metara. Buda je isklesan u kamenu iz jednog dela, a i danas se mogu na njemu videti prvobitni ukrasi, motivi lotosa i zlatne folije koje su se nekada lepile na njegova stopala. Ispred pećina se nalazi veliko staro bodi drvo ispod kog smo malo odmorili i popričali sa našim vodičem o budističkim običajima, Budinom zivotu, nakupili smo se pozitivne energije kojom zrači ovo sveto mesto i uputili se natrag ka kombiju.

U podnožju nas čekaju vozači sa gajbicom punom kraljevskih kokosa. Osvežavamo se i nastavljamo ka Sigiriji.

Na samo 15 kilometara od Dambule, na steni od 200 metara, okružena nepreglednim šumama i crvenom ginom, leži Sigirija, Kasapino utvrđenje, nekadašnja prestonica šrilankanskog carstva. Ceo kompleks datira iz 5. veka, ali se tvrdi da je stena pružala utočiste monasima još od 3. veka pre nove ere. Kasapa je jedan od dvojice sinova kralja Dhatusena, koji je svog oca zarobio, a brata proterao u Indiju i odlucio da sebi sagradi utvrđenje na vrhu ove stene. Kažu da se ceo kompleks gradio samo 7 godina, u 5.veku. Nakon što je pretpeo poraz u sukobu sa svojim bratom, Kasapa je 491.godine izgubio svoje kraljevstvo i zemlja je vraćena monasima.

Na samom ulazu u kompleks, pored velikih vodenih kanala koji su nekad bili puni krokodila i služili za odbranu utvrđenja, čeka nas naš lokalni vodič, čiji je otac radio kao arheolog pre mnogo godina baš na ovom nalazištu. Do vrha stene nam predstoji skoro 2000 stepenika i tri ogromna vrta. Lokalac nam pokazuje drevne fontane koje rade i dan danas, vrt bazena u kom su se kupale kraljeve žene i naravno veliki mermerni bazen, koji je samo kralj koristio. Dok šetamo i razgledamo uživamo u prirodi, mnogo zelenila, neobičnog drveća, džinovskih veverica i po koji zabavljač sa majmunima i zmijama. Pre no što se popnemo na sam vrh idemo do tajnih pećina, jedinog mesta gde se još uvek mogu videti slike golih kraljevih žena, koje su nekada bile po celom kompleksu, ali su ih monasi svojevremeno prekrečili. Prenjemo se vijugavim gvozdenim stepenicama, ispod nas je šuma, iznad nas je nebo, takav prizor daje snagu, stepenice nam ne predstavljaju nikakav problem. A, na samom vrhu zapanjujući prizor. Ostaci nekadašnjeg kraljevstva,  palate, prelepi veliki bazeni i vrtovi. Oko nas se kilometrima u daljinu pruža pogled na ogromne zelene šume i veliko jezero iz kog se kompleks nekada navodnjavao. Možemo samo da pokušamo da zamislimo kako je sve to nekada izgledalo. Neverovatno! Ceo kompleks je stavljen pod zastitu UNESKO-a 1982.godine i još mnogo toga se nalazi pod zemljom,čeka da bude otkriveno. Ostajemo da ležimo na zidinama, uživamo u jednom od najlepših zalazaka sunca i razmišljamo o ljudskim dostignućima iz tog vremena pre nego što se uputimo nazad.

Vreme je za večeru! Odlazimo u simpatičan restoran u blizini kompleksa iz kog se vidi ova neverovatna stena. Maksimalno koristimo naš ,,all you can eat’’ švedski sto koji košta samo par evra: piletina, razne vrste pirinča i nudli, tikvice, bamije, krompir, bundeva, salatice i jos gomila egzotičnog povrća, koje možda ne prepoznajemo, ali odličnog je ukusa.

Tako punih stomaka još uvek sabiramo utiske o ovim magicnim mestima i svemu sto smo danas naucili. Polako tonemo u san uz zvuke ambijenta i ljuljuškanje kombija na putu ka našem trenutnom domu - Kendiju.

 

ANDRIJANA BRANKOVIĆ