Alisa igra fudbal u zemlji čuda

Alisa igra fudbal u zemlji čuda

Euforija, vrućina, smeštanje u buseve, sigurno najmanje zanimljiv deo svakog putovanja. Ekipa jurca, gde li je alkohol, da l` je neko poneo kremu za sunčanje, proveravaš da li ti je tu pasoš, zove majka: “Sine je l` ste krenuli?” Samo opušteno, razmisli, krenuo si na putovanje koje ima potencijal da ti promeni život, nije mala stvar.

Uzeo sam na sebe nezahvalan zadatak, treba da te upoznam sa nečim što smatram da rečima nije moguće opisati. Zašto svaka osoba makar jednom u svom životu mora da prošeta Barselonom?!

Kada se budete našli u Barseloni mislim da će odmah da vam bude jasno zašto, lično nisam imao neku želju da posetim taj grad pre nego što jesam, sada kada razmislim koja sam budala bio. Nakon dolaska nisam mogao da prestanem da šetam ulicama koje su me asocirale na nešto što bi videli u Alisi u zemlji čudi. Barselona je svoj sadašnji izgled dobila u 19. veku kada su gradske vlasti odlučile da urbanizuju grad, prihvaćeno je rešenje gradnje grada u kvadratiće. Zaista kada pogledate grad iz ptičije perspektive izgleda kao stotine građevina koje su ređane kao lego kockice jedna naspram druge, sa ulicama koje ih razdvajaju, kada zagledate zgrade primetićete da se zidovi ne sastaju pod pravim uglom već pod kosinom, takav način gradnje je korišćen kako bi što više sunčeve svetlosti stizalo do ulica. Utisak koji ostavlja kombinacija gore navedenih karakteristika ostaviće vas bez daha. Svakako moram napomenuti izdanja Antonija Gaudija koja su neverovatna, pre svega mislim na park Guelj, kroz koji kada sam se šetao totalno sam izgubio osećaj stvarnosti. Ne bi me u tom trenutku čudilo da je ludi šeširdžija izleteo i ponudio me čajem. Pored toga što kroz Barselonu cirkuliše ogroman broj ljudi i turista, svi su totalno opušteni, gostoprimljivi, ljubazni, od bilo koga ko je bio možete čuti da im engleski nije baš na zavidnom nivou, ali kada ih pitate za pravac, rukama i nogama će se potruditi da vam objasne sa osmehom na licu. Iznenadio sam se kada sam video da na oči saobraćajcu prelaze na crveno svetlo i nikoga nije bilo briga.

Magija Barselone će vas obuzeti prvim korakom, nakon toga činiće vam se kao da je to bio jedan nestvaran san.

Kao što i sami verovatno znate, Barselona je grad muzeja i dela velikih umetnika i majstora ,ali nikada ne bi ste pogodili koji je najposećeniji. Muzej FK Barselone, kao što ceo muški pol i većina ženskog na ovom svetu zna, to je klub jednog od najvećih igrača fudbala ikada, sigurno najvećeg igrača današnjice -  Lionela Mesija. Neću ni počinjati sa nabrajanjem koliko klubskih i individualnih titula je osvojio, počevši već sada davne 2004.godine. Jače je od mene, počela je istorija! Te godine mladi Mesi je predstavljen u prvom timu Barselone sa samo 17 godina, a godinu dana kasnije prvi put ulazi u igru na utakmici Lige Šampiona, na Kamp Nou protiv Udinezea gde postiže svoj prvi gol na asistenciju legendarnog fudbalera Ronaldinja. Maradona je sledećom rečenicom opisao osamnestogodišnjeg Mesija: „Video sam čoveka koji će da nasledi moju poziciju u argetinskom fudbalu, njegovo ime je Mesi“

Ne samo što ga je nasledio, Mesi je bacio senku na do tada najveću zvezdu argetinskog fudbala, osvojivši sve što jedan igrač može da osvoji bar četiri puta. Sezonu 2015. Mesi je završio na nivou igranja koji ovaj svet nikada nije video, a činjenica je da će postajati sve bolji i bolji u narednim godinama. Čak i laici fudbala treba jedno oko da drže na njemu, jer nisam siguran koliko ćemo takvih igrača imati priliku da gledamo u našim životima.

Nastavljam svoj put kroz Barselonu, poput Alise u zemlji čuda, gde me na svakom koraku iznenađuju čarobne zgrade počevši od „Casa Mila“, „Casa Batllo“ i „Casa de la Musica“. Prolazim kroz Gotsku četvrt, lutam krivim uskim ulicama, sudaram se sa turistima i njihovim fotoaparatima. Svi žele da slikaju najfotogeničniji grad na obali Mediterana. Svi žele da uživaju u čarima Barselone: da poziraju ispred Sagrada Familie, sednu na klupu bez kraja u parku Guelj, kupaju se na Barseloneti, popnu se na vidikovac Tibidaba, vrisnu na Magičnim fontanama, šutnu fudbalsku loptu na Kamp Nou. Želim i ja. Sada još više. Opet.

 

Aleksa Grujović