Purpurni nar Andaluzije Granada

Purpurni nar Andaluzije Granada

,,Ko nije video Granadu, nije video ništa.”

Priču o ovom neverovatnom gradu počinjem rečenicom koja je i mene naterala da se za njega zainteresujem. Sada, nakon posete, mogu slobodno reći da se sa njom u potpunosti slažem. Nijedan  andaluzijski, a mogu slobodno reći i španski grad, nema to što ima Granada, grad koji svoje ime duguje naru.


Nedaleko od snežne Sijera Nevade, u dolini reke Daro, okružen brdima, smestio se ovaj mavarski biser, koji ni posle više vekova nije izgubio svoj šarm i lepotu. Verujem da je jedini grad koji je teško “preboleo” špansku Rekonkistu i proterivanje Arapa, jer se i danas oseća ta neraskidiva veza na njegovim ulicama, u njegovim mirisima i ukusima… U zidovima velelepnih građevina uklesane su tajne mavarskih vladara, a simbol grada – čuvena palata Alhambra svedok je jedne nezaboravne istorijske epohe čitave Španije. Šetnju gradom započinjemo iz starog jegra. Uskim kaldrmisanim uličicama penjemo se u četvrt Albaizin, gde vas pri svakom koraku opijaju mirisi arapskih čajeva i kolača, pa stičete utisak da se nalazite u nekoj arapskoj zemlji. Čajevi su nešto što se ne sme preskočiti, pogotovo u autentičnom arapskom ambijentu. Nešto dalje od Albaizina, i dalje smo na kaldrmi i polako se penjemo ka brdu Sakromonte, mestu rodjenja flamenka! Jedinstveni duh španskih gitanosa hodama ulicama, na kojima i danas tiho odjekuju setni i strastveni zvuci flamenka i španske gitare… ništa me ne pokreće tako dobro kao emocija španskog flamenka! Lakoća pokreta, snažna energija, strast koja vam struji u venama.. jednostavno, španski duh!


Poneti zvucima gitare i vrelinom Granade, uspinjete se polako na vidikovac San Nikolas, gde vas čeka susret sa NjOM, njenim veličanstvom Alhambrom! Ne postoji reč kojom se opisuje taj osećaj. Oči u oči, ostavlja vas bez reči. Ne skidate pogled sa nje. Pružate ruku da je dodirnete, ali vam se ona samo osmehuje sa druge obale reke, zadržavajući svoju čar i šarm. Lorka je u jednom od svojih dela opisao “njene kule od cimeta”, pokušavajući da na neki način istakne njenu autentičnu crvenu boju, koja joj je zapravo i obezbedila ime (Alhambra na arapskom znači crvena tvrđava). Njeni zidovi kriju možda najveće tajne mavarske istorije, koja će ostati neispričana, ali koja vam ostavlja mogućnost da je sami ispričate, uz malo maštovitosti i tajanstvenosti. Otvarajući svoja vrata i kapije svojih rajskih vrtova, Alhambra postaje pravo svetsko čudo! Zapravo, bila bi šteta nemati mogućnost da barem u par sati posete ne prođete tim vrtovima i bar na tren osetitee duh Mavara. Smatra se da su upravo Mavari zaslužni za otkrivanje Novog sveta, jer je zahvaljujući njihovim mapama Kolumbo otkrio Ameriku. Uz to, bili su vrhunski poznavaoci matematike, medicine i arhitekture, u šta imamo prilike da se uverimo, posmatrajući Alhambru.
Ali, Španija danas ne bi postojala ovakva kakva jeste da nije bilo čuvenih “Reyes catolicos” – Isabele i Fernanda. Svojom borbom i upornošću, stvorili su državu kakva je danas i zato stanovnici Granade s ponosom i poštovanjem upiru prst u katedralu u kojoj oni danas počivaju. Kao što rekoh, jedinstvenost Granade je upravo u prožimanju mavarske i španske istorije i kulture, koje se jedna prema drugoj odnose sa dubokim poštovanjem, jer jedna bez druge ne bi uspele.


Dan u Granadi se polako završava. Posmatram zalazak sunca iznad Alhambre, gledam u ovaj magčni, purpurni nar ispred sebe i uživam u šoljici čaja. Previše utisaka, previše oduševljenja. Malo koji grad uspe da vas pridobije tako lako i brzo. Svoju priču završavam ovde.
Ostaje mi samo da se nadam da sam vam dočarala barem delić onoga što vam Granada zaista pruža. Na vama je da odlučite da li ćete se prepustiti španskoj gitari i zaplesati u pravcu Granade.

Milena Matić