Nota od soli

Nota od soli

Svet voli komercijalu, zato ona i počasno nosi taj naziv, je l`?! Cilj je doći u žižu interesovanja popularnih stvari ili se pak potpuno okrenuti od njih, u alternativu. Nekoga, jednostavno, ne zanima disciplina “IN”. Neko je ponosan na ono što jeste i ono što ima. Provirila sam iza Alpa i ugledala jednog takvog. Ime mu je Salcburg.

Sedi na klupici pored reke Salcah, čita novine i peva zajedno sa pričicama. Svestan svoje lepote, ogleda se u izlozima načičkanih butika Getrajdegase, sluša klasičnu muziku i oblači se po poslednjoj modi. Ne zanima ga raskoš Pariza, energija Barselone, zlato Praga, sloboda Amsterdama, istorija Rima, čak ni tradicija Beča. Čini mi se da samo želi osmeh zalutalog putnika i pitanje „Gde su najbolje Mocart kuglice?“

Potapšala sam ga po ramenu. Na tren je isplivao iz dubine svojih misli i okrenuo se. „Opet ti?“ Da, opet ja. Očarali su me ovi vrhovi Alpa, ova reka što se mazi oko njih, nikad osvojena tvrđava što ponosito stoji na 200 m iznad grada, mirne ulice što idu na spavanje sa zalaskom sunca, kočije i slikari, Mocartove opere i Doplerov efekat, zaher torta u istoimenom hotelu i bečke šnicle u kiosku pored pijace. Verovao mi je. Upoznao je, kroz istoriju, bar milione sličnih zaluđenika koji su u svakom gradu nalazili sebe.

Na drugoj obali, zraci sunca uvijali su se kroz Mirabel vrtove, pegaz se šepurio ispred svoje fontane, a mladi zaljubljeni parovi ležali na sveže pokošenoj travi. Samo su patuljci čekali noć, da pobegnu iz bašte i otrče kod Snežane. Svima su koraci lagani, kao da i dalje plešu čuveni brodvejski mjuzikl “The Sound of Music”. Brzina je ovde apstraktni pojam, nešto što se kosi sa energijom grada. Ukoliko bismo uzeli dnevnik da upisujemo izostanke, na prvom mestu bi se našla gužva. Redari je više ne prijavljuju kad je odsutna, ceo razred se navikao na to.

Zvuk “čarobne frule” me je po ko zna koji put odveo preko mosta, ispred katedrale. Plesala sam oko sfere, hranila golubove, slikala vodenim bojama sa uličnim umetnicima. Umila sam se vodom sa izvora u najvećem manastiru u celom nemačkom govornom području, manastiru Svetog Petra. Zamišljam “Figarovu ženidbu” u ovoj prirodi. Salcburg nije samo rodio “čudo od deteta”, on ga je vaspitavao u svojim predivnim pejzažima i dao mu inspiraciju da postane jedan od najbrilijantnijih umetnika svih vremena.

Lepota tišine. Jednostavnost mira. Lakoća nota. Kako opisati slani grad u podnožju Alpa, sasvim svoj, bez žudnje za modernim životom. Ulazim u autobus, uključujem lokalnu radio stanicu i počinje “Amadeus, Amadeus”.

Maja Jauković