Zašto posetiti Berlin

Zašto posetiti Berlin

Verovatno niko ne bi ni mogao ni da zamisli da će jedno malo veće selo od svega šest hiljada stanovnika krajem 13.veka vrlo brzo postati kulturna i kreativna metropola, ne samo Nemačke i Evrope, već i sveta. A Berlin je upravo to i mnogo više! Povoljan položaj koji zauzima, u samom srcu “starog kontinenta”, na raskršću velikih sila, religija i kultura, učinila je ovaj grad prebogatim istorijom, koja ga vekovima nije štedela, ali je od njega danas napravila grad slobode, osmeha i vrištajuće energije mladih ljudi i umetnika, a taj proces bio je dugačak, tezak i često, nažalost krvav.

Populaciju od svega par hiljada stanovnika vrlo brzo dupliraju Hugenoti, protestanti koji su morali da napuste katoličku Francusku i nastane se u protestantskoj okolini. Veći napredak grada primećuje se tek nakon tridesetogodišnjeg rata, koji je unazadio ne samo Berlin,već i celu Nemačku, jer je u ratu izmedju protestanata i katolika, zemlja ostala bez više od trećine stanovništva. Međutim, Hoencoleri, jedna od najuglednijih nemačkih dinastija, stavlja naglasak na privredni razvoj, tako da Pruska, baš kao i njena prestonica Berlin, dozivljavaju ekonomski i kulturni procvat. Početkom dvadesetog veka, grad se razvija u pravu metropolu. Osam, do tada samostalnih gradova, i preko šezdeset seoskih naselja spajaju se u jednu administrativnu celinu tako da u tom trenutku, ovaj, po veličini drugi zapadnoevropski grad, odmah posle Londona, doživljava pravu renesansu. Ulaže se mnogo u arhitekturu, postoje preko stotinu dnevnih listova, pedestak aktivnih pozorišta, tri opere, bezbroj galerija, muzeja…

Drugi svetski rat, potom i podela na Istocnu i Zapadnu Nemačku, doneli su jedan težak period, ali Nemci ne bi bili Nemci, kada se ne bi izdigli iz poraza i ponovo fascinirali ceo svet. Po padu berlinskog zida, grad je ponovo rođen. I svi su hteli da ga oblikuju po svojoj volji. Jedni su želeli Berlin, onakav, kakav je on nekada bio, dok su drugi želeli da njihov grad gleda u budućnost. A danas je Berlin mešavina starog i novog, istorije i modernog. Možda najbolji primer za to jeste i Potsdamer Plac-za vreme jedna obična, napuštena livada na kojoj je bila zabranjena bilo kakva gradnja zbog blizine zida i da slučajno neko ne bi pobegao na zapad, a danas impresivna građevina od stakla, koja odiše elegancijom i raskoši,sa bioskopima, hotelima, filmskim muzejom…Još jedan od originalnih nemačkih ’’izuma’’ je "love parade". Počela je od šetnje Zapadnim Berlinom, pre svih, ljubitelja elektronske muzike, da bi se vrlo brzo pretvorila u manifestaciju koja je privlačila milione turista iz različitih krajeva sveta. Simbolično, ovaj dogadjaj je na neki nacin i kulturni ujedinitelj dve Nemačke. Nakon pada Berlinskog zida, njegovi osnivači, u želji da izbegnu komercijalizaciju tehno muzike, sele elektronsku scenu mahom u Istočni Berlin, gde niču underground klubovi, pre svega smešteni u napuštenim fabrikama, zgradama, metro stanicama… Jedan od najistaknutijih klubova te vrste je i “Tresor”. Kao što mu ime kaže, u početku se nalazio u trezoru banke, da bi nakon zatvaranja i kraće pauze promenio lokaciju i uselio se u bivšu toplanu. Njegova specifičnost je u tome što ničim ne podseća na “main stream” klubove. Sivi betonski zidovi, mračni hodnici, jedinstven miris i zaglušujuća buka možda ne zvuče kao najbolja preporuka, ali upravo to odstupanje od klišea je postalo njegov zaštitni znak. Trezor kao takav predstavlja produkt čiste energije Berlina i ljudi koji nenametljivo ali originalno pomeraju granice i ruše predrasude o Nemačkoj kakva je nekada bila, a istovremeno stvaraju novu sliku o zemlji koja je postala sinonim za mir, toleranciju i slobodu.

I to je upravo ta pobeda Nemaca, koji su uspeli da pomire naočigled nepremostive razlike i stvore grad bogate istorije i kreativne budućnosti, grad koji je postao atelje za najtalentovanije umetnike i arhitekte sveta, možda ne najlepši, ali svakako uvek izmami osmeh na lice kada u njega ponovo dođete i ostavi onaj osećaj u vama, da mozda ne znate tačno kada, ali znate da ćete se sigurno vratiti da ga vidite bar još jednom. I to na kraju tako i bude… Osim sto se ne završi na tom jednom….
 

Jovan Andrijašević